Gobbi Style

Dana 24.10.2010 godine održan je drugi krug izbora za Župana na lokalnim izborima u Sloveniji. Beogradska firma „Gobbi style“ u saradnji sa slovenačkom firmom „Neuro PR“ radila je kampanju gospodina Petera Bosmana koji je bio kandidat vladajuće SD za župana u Piranu. Poštujući izborni rezultat koji smo ostvarili na ovogodišnjim izborima u Podgorici kada smo vodili kampanju za vladajuću SDP „Čist izbor, prof.dr Vujica Lazović“ gde je SDP postao suštinski pobednik izbora sa skoro 10% podrške (posle 12 godina prvi put su samostalno nastupili na izborima, nezavisno od DPS-a) i dobio predsednika skupštine Podgorice, dobili smo poziv SD Pirana da im pomognemo u izboru prvog čoveka njihove opštine. Prvi put se na teritoriji Slovenije primenila direktna kampanja koja se već godinama sprovodi u Srbiji.



Kao što su objavili srpski a i svetski mediji, gospodin Peter Bosman je pobedio na izborima protivkandidata Tomaža Gantara iz lokalne stranke „Piran je naš“ i time možda zauvek promenio političku scenu na ovim prostorima gde će glavni adut za izbor prvog čoveka opštine ili grada biti kvalitet i stručnost, a ne poreklo.



Ono što treba napomenuti je visok stepen demokratije koji je vladao u predizbornoj kampanji kao i spremnost novog župana na bolje odnose Srbije i Slovenije, Beograda i Pirana, kao i veliku želju novog župana za uspostavljanje „bratskih odnosa“ Pirana i Beograda.

Svaki uspešan medijski nastup zasniva se na poverenju. To znači da ljudi veruju u ono što govorimo i da veruju da ćemo uraditi ono što smo obećali. Najdragocenije vrednosti organizacije, ili pojedinaca su reputacija, odnosno ugled  koji uživa u očima javnosti. Prva i ključna osobina uspešne komunikacije sa publikom jeste iskrenost.Kada želimo da vidimo da li neko nastupa iskreno, pažnju bi trebalo da usmerimo ka njegovoj neverbalnoj komunikaciji, jer se govor tela ispoljava kroz mnogobrojne iskaze.  Ako telo posmatramo kao izolovani ili zasebni subjekt, ono nam prvenstveno govori  o psihološkim, sociološkim i kulturološkim osobinama komunikatora. Neverbalim iskazom primamo poruku da li je on objektivan ili subjektivan, aktivan ili pasivanm površan ili temeljit, stvaran ili lažan, kreativan ili monoton, brz ili spor, autentičan ili neautentičan. Telo je socijalno, emocionalno, estetsko, etičko i kulturno obeležje čoveka. Pokreti, odnosno gestikulacija, su komunikacijski izraz putem kojeg saopštavamo ono što želimo, mislimo, osećamo.



Da li su izgovorene reči istinite ili ne, ukazaće nam neverbalni iskazi koje je najteže kontrolisati, nad kojima imamo malo, ili ni malo kontrole. Američki stručnjaci su posle mnogobrojnih istraživanja došli do zaključka da žene mnogo bolje lažu od muškaraca. Dok lepši pol priča komplikovanije laži, muškarci se služe jednostavnim neistinama, a ustanovljeno je da fizički izgled ima veliku ulogu u uticaju i zadobijanju poverenja publike.  Privlačnim , nasmejanim i simpatičnim osobama veruje se više nego namćorima. Takođe, ljudi koji se češće služe lažima, teže je otkriti jer su dobro uvežbani. Postoje i profesionalni lažovi, stručnjaci u ovu kategoriju  najčešće svrstavaju političare ili advokate, koji su vrlo ubedljivi  u svojim nastupima.  Gestovi koji najčešće signaliziraju da govornik laže su pokrivanje usta,  dodirivanje nosa, trljanje oka, dodirivanje za uho, povlačenje okovratnika i sl...

Izreka kaže da je najteži deo učenja novog, odvikavanje od starog. Da bismo se odvikli od starog moramo prvo da se suočimo sa sobom. Druge ćemo razumeti samo ako prvenstveno razumemo sebe. Upravo u tom suočavanju pojedinaca i društva mediji mogu da pomognu ili da odmognu.

Kako se neka osoba ponaša pred kamerama uslovljena je velikim brojem njenih osobina. Prvenstveno nivo obrazovanja, karakterne osobine, vaspitanje, sklonosti, interesovanja, sposobnost logičkog zaključivanja, lični pogled na svet, uvažavanje sagovornika i mnoge druge. Medijski nastup je ogledalo čoveka kro sliku i reč, i vrlo bitan element njegovog identiteta.

U komunikaciji, kao i u životu, najbitnije je biti svestan svih svojih prednosti i mana. Samo svest o sopstvenim ograničenjima može da nam pomogne da ih prevaziđemo. Medijsku kulturu, kao i svakodnevnu kulturu, čovek uključuje u kulturu komuniciranja. U medijima uvek moramo da vodimo računa šta govorimo. Posebnu pažnju na svoj govor moraju da obrate osobe čija izgovorena reč ima određenu specifičnu težinu u javnosti, kao što je to slučaj kod političara. Da bi se pozitivno, trajno i temeljno uticalo na javnost u pravcu izgradnje slobodnog demokratskog i prospreritetnog društva, komunikacija mora da bude pozitivan pokretač. Kada javno mnjenje oseti da je govornik uveren i siguran u značaj onoga što govori i da je izgovorene reči usaglasio sa pokretima tela, odnosno da gestovi potvrđuju da zaista misli to što govori, onda je na pravom putu da obezbedi zainteresovanost publike. Interesovanje javnosti zavisi od sklada onoga što se govori sa onim što se čini. Zato bi govornik uvek trebalo da ima na umu, da dok izlaže svoju misao, ne izlaže samo svoje ideje ili viđenje nekog problema, već izlaže i samog sebe. Ovo je posebno bitno za političare koji su, uz estradni svet, najprisutniji u medijima.

Uređenost jednog društva meri se onim koliko su se izgovorene reči tih aktera potvrdile u praksi našeg života koji treba da bude ispunjen radom, zadovoljstvom, sigurnošću i perspektivom.

Međutim, kada reči nemaju podršku u delima i obećanje dato u javnosti se ne ispuni, bez obzira  na eventualne probleme koji su nastali u međuvremenu, osoba koja je obmanula javnost može da doživi sudbinu od popularnosti do zaborava. Zato bi javne ličnosti trebalo dobro da razmisle pre nego što nešto obećaju putem medija, posebno političari koji bi pre svake izgovorene reči trebali dobro da procene svoju moć i poziciju u društvu.